naled.rs 31. jul 2023 – U domaćinstvima u Srbiji godišnje se napravi 2,87 miliona tona otpada, a nakon ostataka hrane građani najviše izbacuju prazne plastične i staklene flaše, kartonske, papirne i druge vrste ambalaža, koje zajedno čine 30 odsto ukupnog otpada na deponijama. Stepen odvojenog prikupljanja godinama na istom nivou i pokriva najvećim delom količine koje dolaze iz privrede. Zbog toga u NALED-u smatraju da je vreme je za uvođenje depozitnog sistema, koji može da obezbedi dvostruko veći stepen reciklaže i rešavanje pitanja problematičnog komunalnog otpada.
Kako izgleda depozitni sistem? U maloprodajnim objektima potrošači bi iskorišćenu ambalažu vraćali ili direktno osoblju ili odlaganjem u posebne mašine namenjene povratu. Ovaj metod najsličniji je „kaucijskom sistemu“ koji je važio za staklenu ambalažu, ali se bazirao na ugovornom odnosu proizvođača i objekta. Depozitnim sistemom upravljala bi centralna depozitna organizacija koju treba da čine predstavnici privrede i operatera, a država bi ovde imala ulogu nadzornog organa.
Prema studiji britanske konsultantske kuće Eunomia, Srbija je pogodno tlo za uvođenje depozita koji bi za prve tri godine primene mogao da obezbedi da više od 90 odsto ambalaže završi na reciklaži. Mišljenje svetskih eksperata došlo je na zahtev NALED-a kako bi Ministarstvu za zaštitu životne sredine ponudili najbolje i najefikasnije rešenje, imajući u vidu složenost ovog pitanja. Ipak, iako je tema otvorena još pre pet godina, a konsultacije u okviru formalne radne grupe nedavno obnovljene, direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović kaže da se u ovom trenutku i dalje ne zna da li će i kada depozitnog sistema biti.
Dok konsultacije na ovu temu među ministarstvom, privredom i drugim zainteresovanim stranama uveliko traju, u Zrenjaninu je pilotiran prvi sistem pametnog prikupljanja ambalaže koji bi mogao da posluži kao primer za kasnije uvođenje depozita. On podrazumeva modernu tehnologiju zasnovanu na dobrom obeležavanju proizvoda i aplikaciji koja potvrđuje identitet korisnika, kako bi se pojačala kontrola i sprečila mogućnost od prevara.
– Rezultate projekta „Pametno recikliraj“ koji se u Zrenjaninu sprovodi kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, ćemo tek sumirati u jednoj studiji i predstaviti u radnoj grupi, ali ono što se već sada pokazalo kao dobar primer jeste da mašine za prikupljanje budu postavljene i mimo prodajnih objekata, na javnim lokacijama kako bi građanima bile lako dostupne. Studija Eunomie dala nam je preporučenu vrednost depozita u iznosu oko pet dinara, ali je ona podložna promenama. Važno je jedino kada se bude utvrđivao ovaj iznos da bude dovoljno visok kako bi motivisao građane da vraćaju ambalažu, a s druge strane ne ni preveliki da ih odvrati od kupovine – objašnjava Krstović.
Osim što bi se smanjile količine ambalaže koje se deponuju, depozitni sistem mogao bi da dovede i do otvaranja od 1.000 do 1.500 novih radnih mesta. Ipak, složenost ovog sistema utiče na to da se njegovo uvođenje i dalje odlaže, a to pre svega podrazumeva obeležavanje svih proizvoda koji bi bili predmet povraćaja i povećanje cena za depozitni iznos, logistička ograničenja maloprodaje u Srbiji i donošenje odluke koje vrste ambalaže treba da se sakupljaju na ovaj način. Procena studije Eunomie jeste da depozit treba da obuhvati svu ambalažu pića, odnosno PET, staklo, limenke i tetra pak.